Время, в котором мы живем, существовало не всегда
Инсталляция (оргстекло, гипс, бумага, сухая рейнутрия)*
75 х 75 х 200 см
2024
*Работа создана в рамках лаборатории «Рабочий Рай», куратор Екатерина Васильева

https://wall-online.ru/rabochiy-ray
 
Проект приглашает присмотреться к восприятию реальности посредством вплетения в неё онирического нарратива, раскрывая периоды как уже не сбывшегося, так и еще не свершившегося будущего через построение мнимой машины времени, которая охватывает 4 периода: «Пустые земли» 1992 г. / «Портал» 1994 г. / «Сопротивление» 2079 г. / «Санкторум» 2373 г.

Тема субъективного восприятия действительности не нова, и корень её условно лежит между археологией постправды и сейсмологией парафикции. Моя работа, однако, предлагает взглянуть на процесс через другую оптику - рифму вымышленных времен.
Тут стоит упомянуть время и как субстанцию: «Любое взятое наугад время становится настоящим. Время – кажимость, противоречащая самой себе», - говорит нам Брэдли*. Он предлагает будущее полностью исключить, а «сейчас» осмыслить как мгновение настоящего, которое канет в прошедшее и растворится в нем. Итак, машина времени, «взятого наугад».

 

Соединяясь вместе, эти временные пласты приглашают нас задуматься о возможности ответов на вопросы: «Был ли у нас когда-либо выбор, во что верить?», «Можем ли мы что-то знать, кроме любезно подсвеченного для нас?» и «Отличается ли арсенал для построения вымышленных миров от набора серьезных гипотез научного или археологического характера»?  

* Речь идет о зависимости мыслимого времени от мыслящего субъекта - центральном тезисе Брэдли. (Видимость и реальность. 1893. Гл. XVIII. Bradley F. H. Appearance and Reality. L., 1969. P. 183-185.)

 

** Рейнутрия японская (лат. Reynoutria japonica) — двудомное многолетнее травянистое растение, вид рода Рейнутрия семейства Гречишные (Polygonaceae), дикорастущее, инвазивное. Зеленое, с красными точками на листьях и стебле. Если очистить стебель, внутри обнаруживается полая кислая трубочка. Из-за расцветки и вкуса растение часто путают с ревенем.

 

1992-1994 гг.

«Пустые земли» и «Портал»


Инициация рейнутрией**. Когда мне было 8 лет, мы с друзьями по дому играли на стройках в центре города и тайно ели кислую рейнутрию из соседнего двора, бывшего дома Кандинского. Там-то мы все и сдружились, воображая полузаброшенные обшарпанные конструктивистские строения нашими пустыми землями, где работали особые законы мироздания, не нуждающиеся в пути «назад, к самим вещам». Эти миры, выросшие на месте прошедшего будущего, были исследованы нами заново. Особо пристально нами был изучен заюрошенный фонтан. У каждого было припасено несколько историй, реальных или нет. Однако, подобный вопрос никогда не задавался.

 

2079-2081 гг.

«Сопротивление»


Умозрительный эксперимент переносит нас вперед, во все еще обозримое будущее, вероятно, уже поменявшее парадигму мышления.


Оказываясь в 2079-2081 годах, почти 90 лет спустя после инициации рейнутрией, мы обнаруживаем следы локально значимых социально-культурных изменений - буквально за пару лет происходит что-то очень важное в жизнях отдельно взятых людей и целого сообщества. Что именно, мы можем лишь догадываться по визуальным свидетельствам.
 

 

2373 г.

«Санкторум»


Умозрительно скользим еще на 3 столетия вперед - достаточный период, чтобы история и прогресс, или же регресс, превратили нынешнюю фиксацию реальности в однобокий миф.


В 2373 году на том же самом месте обнаруживаются остатки строений, заросшие рейнутрией. Археологические исследования привычно воссоздают картину быта и мироустройства прошлых столетий через иеротопический дискурс, и место раскопок классифицируется как храмовый комплекс. 

Times we live in, once weren't invented yet

Art Installation (plexiglass, dried branches, maps, photographs) 75 х 75 х 200 cm
2024

 

Back in 90s I happened to live in Moscow city centre, opposite the Kandinsky's Apartment building. Then my friends and I were exploring our hollow lands. All of our expeditions were wrapped around an abandoned fountain, we climbed in, tracked shadow visitors and their traces of life and created maps.

The fountain in the Devichye Pole park in Moscow was opened in 1939, after constructivist era came to an end. There were gossiping, that it was designed as an underground cooling tower for the Frunze Military Academy. Several month later it had fell into disrepair for decades.
Homeless and dodgy people used to shelter there or deal their shady businesses. 

 

Ideologically and architecturally constructivism was linked to a remarkably glorious future. Before that future could even properly happen, it had been evaporated, voiding the idea of the value of the architecture of time and its dystopian enormousness. For a long time all that was in decline until we were thoroughly taught to love it again, retrospectively, as a sign of sabotaged greatness.
The certainty of looping course of events revealed to me an utterly uncomfortable question: how do we decide for ourselves what shall we love today, tomorrow, or as a matter of fact, do we get to decide at all? What is our mechanism for determining the authenticity of reality, its overall integrity? Those questions have formed the starting point of my research.

 

The project gently urges to take a closer look at the perception of reality by merging it with an oneiric narrative, revealing periods of both the un-happened and the yet to might-come-true future through the construction of an imaginary time machine that covers 4 periods: “Hollow Lands” 1992. / “The Portal” 1994 / "The Resistance" 2079 / "Sanctorum" 2373.

 

The subjectivness of the reality perception is a well explored discourse, seriously lived-through one. It conventionally lies between the archeology of post-truth and the seismology of parafiction. My project, however, offers to take a look at the process through a different lens - the rhyme of fictional times. Times where a contingent protagonists stars their path from “the things themselves” to phenomenology, so to meet eventually on the opposite side of the time line exactly same typology, only from a well-established phenomenological consciousness.

 

Merging together, these time layers invite us to reflect on even a hypothetical possibility of answering the questions: “Have we ever had any power over choosing what to believe in?”, “Could we possibly know anything other than what was kindly pointed out for us?” and “How the toying with a child-like world-building is different from significant theses of a scientific or archaeological nature”?